Sve što treba da znaš o kafi

Ok, kafu skoro svi pijemo, ali ta manijakalna opčinjenost polako počinje da gubi svaki smisao. Ako je prvo što što uradiš kad ustaneš ujutru da skuvaš kafu, onda je ovo tekst za tebe. Složižeš se, pomalo je glupo piti po 3 -5 kafa dnevno bez da znamo kako ona stvarno utiče na nas.

Kafa je biljka koja u divljini može da poraste i do 10 m, a čiji plodovi sadrže čak 1000 aromatičnih sastojaka koji stimulišu naše čulo mirisa. Sama kafa kao napitak je zapravo ništa više od mirisa i ukusa dobijenih prelivanjem vrele vode preko prženih i samlevenih zrna kafe. I da, sve kafe koje smo ikada popili potiču praktično od samo dve vrste zrna kafe, a to su robusta i arabica. 

Slika s neta nepoznatog autora

Čisto da se razumemo do kraja, i sam sam veliki ljubitelj kafe. Počeo sam da je pijem sa recimo 17, 18 godina, i imao sam tu, rekao bih, sreću da me jedna drugarica ubedila da samo kafa bez šećera ima pravi ukus kafe.

Kafu svako priprema na svoj neki način, i na tržištu postoje desetine, ako ne i stotine različitih aparata i oruđa uz pomoć koji se priprema ovaj napitak. S tim u vezu, smatram da je bitno odmah istaći da najbolji recept za pripremu kafe NE POSTOJI. Postoje samo mešavine i načini pripreme koji najviše odgovaraju nekoj osobi.

Ovce su krive za sve

Sve je počelo sa kozama, i to ni manje ni više nego u Etiopiji.

Kaldi, mladi pastir iz Etiopije je primetio da mu se koze neobično ponašaju nakon što su pojele neke crvene i zelene bobice. Kaldi ih je odmah probao i, oduševljen, odneo ih je sveštenicima u obližnjoj crkvi. Oni su ih osmotrili sa negodovanjem, rekli Kaldiju da se vrati čuvanju svojih koza, da za bolje i nije, te su bacili bobice u vatru. Nedugo zatim, prijatan miris je počeo da ispunjava prostoriju…

Legenda o Kaldiju

Kafa se u početku samo jela, kao i svako drugo voće i povrće. Afrička plemena su mešala zrna kafe sa raznim mastima i tako su pravili energetske kuglice koje su često nosili sa sobom.

Postoji i legenda koja kaže da je žena, čim je čovek pronašao vatru, stavila kafu.

I kafu su, kao i sve ostale globalno važne stvari pratile mnoge kontroverze…

1675. engleski kralj Čarls II je zabranio rad kafe prodavnicama, tvrdio je da su to mesta gde se ljudi sastaju da bi kovali zavere protiv njega. Slična misao morila je i zvaničnike Srbije koji su 2010. godine odlučili da zabrane prodaju alkoholnih pića posle 22 h. Srećom ili ne, to nije predugo trajalo.

Instant kafu je osmislio čovek po imenu George Washington… ali ne onaj čuveni američki predsednik već neki Belgijanac koji je živeo u Gvatemali, negde oko 1906. godine.

70% ljudi pije „Arabica“ sortu kafe, 30% pije „Robustu“

Sva kafa ovog sveta kojom se trguje uzgaja se na području „Pojasa kafe“.

Zrna robuste su zaista robusnija, mogu se uzgajati i u težim uslovima, na većim i nižim nadmorskim visinama. Robusta ima 50% više kofeina, jači ukus, izraženu punoću i vrlo malu kiselost. Koristi se uglavnom za instant kafe i kafe sa visokim sadržajem kofeina. Proizvodi tanki sloj fine pene, te je odličan dodatak za mnoge mešavine za espresso. 

Arabika je kafa punog ukusa sa niskim sadržajem kofeina. Arabika najbolje uspeva u planinskoj klimi, podložnija je zarazama i potrebno joj je zemljište sa niskom pH vrednošću, redovnim kišama i temperaturama od 20 °C. Iz arabike se dobijaju specijalne, gurmanske mešavine kafe od sorti koje variraju sa aromama i nivoom kiselosti.

Kafa raste na drvetu koje se obično kreše kako bi se plodovi lakše brali, ali ono može da raste i do 10 m. Samo zrno kafe je zapravo semenka koja se nalazi unutar crvenog ploda. Drvo kafe cveta i po par puta godišnje, i  u svakom trenutku je na drvetu moguće videti i cvetove i crvene i zelene plodove. Plodovi kafe se beru, suše i ljušte sve dok ne ostane zrno kafe zelene boje. Ovakva se zrna se potom prže na temperaturi od oko 250 °C, gde dobijaju svoju prepoznatljivu boju, miris i ukus. Zrna se prže sve dok ne puknu dva puta, prvi put kad puknu udvostruči im se zapremina, drugi put kad puknu znači da su gotova. 

Espresso kafa, kao što je uvreženo mišljenje, nije neka specijalna vrsta, marka ili tip kafe, to je obična kafa spremljena po posebnoj proceduri, u aparatu za kafu, pod velikim pritiskom. 

„Americano“ kafa je vrsta espresso kafe koju su pili američki vojnici tokom Drugog svetskog rata. Ukus stndardnog espressa je bio prejak za njih te su zahtevali da se sipa u njega određena količina vrele vode. Verovali vi ili ne…

Šta je zapravo kofein?

Kofein je samo jedan od sastojaka kafe o čijim je uticajima sprovedeno najviše istraživanja. 

U mozgu postoji nešto što se zove adenozin, i što reaguje samo sa određenim receptorima. Kada se adenozin spoji sa tim receptorima, mi postajemo pospani. Kofein deluje tako što se prikači na te receptore tako da adenozin ne može da se prikači. Hipofiza zbog ovoga misli da je u pitanju neka opasnost za organizam te luči adrenalin koji nas podiže iz sna. 

Sve u svemu, kafa je tečnost bez koje možemo, ali ona je sitnica koja život znači, koja ga čini slađim, ili gorčim. Po ukusu…

E sad, stvarno važne stvari u vezi kafe, kako to ona utiče na nas…

Hajmo prvo loše vesti:

12 razloga zašto je kafa loša za nas:

  1. Kafa podstiče kardiovaskularne probleme
    Kofein ubrzava otkucaje srca, podiže krvni pritisak i česta konzumiranja velikih količina kafe, uz duvan, alkohol i stres mogu da razviju niz kardiovaskularnih oboljenja. 
  2. Kafa ne pomaže kod mamurluka
    Kofein je diuretik, što znači da podstiče izlučivanje vode iz organizma. Mamurluk je posledica dehidratacije organizma, tako da će kafa zapravo samo usporiti oporavak. Šoljica kafe će nas svakako razbuditi posle lude noći i kratkog spavanja, ali što se tiče trežnjenja, tu može samo da nam smeta.
  3. Kafa pojačava subjektivni doživljaj stresa
    Kofein podstiče protok hormona stresa – kortizola, što može dovesti do povećanja anksioznosti, osetljivosti, bola i tenzije u mišićima, problema sa varenjem, nesanice i pada imuniteta.
  4. Kafa doprinosi produbljivanju emotivnih problema
    Anksioznost i osetljivost dovode do poremećaja u pažnji i depresije.
  5. Kafa izaziva poremećaje u nivou šećera u krvi
    Ljudi koji pate od dijabetesa i hipoglikemije bi trebalo da izbegavaju kofein. Kofein stimuliše trenutni skok nivoa šećera u krvi, luči se insulin, što dovodi do pada šećera u krvi kroz svega par sati.  Ovakve oscilacije mogu da dovedu do povećanja telesne mase jer insulin šalje poruku telu da višak šećera sačuva kao mast.
  6. Kafa može biti štetna za želudac
    Kafa izaziva povećano lučenje hidrohlorične kiseline zbog čega se povećava rizik od nastajanja čireva i ostalih gastrointestinalnih oboljenja. 
  7. Kafa dovodi do gubitka korisnih sastojaka iz hrane
    Kofein će ubrzati absorbciju i lučnje putem mokraće kalcijuma, magnezijuma, potazijuma, gvožđa, te iako se zdravo hranite, možda ćete ostati uskraćeni za njih. 
  8. Kafa može da izazove probleme sa zdravljem kod muškaraca
    Muškarci mogu značajno da smanje rizik od problema sa urinarnim traktom i prostatom time što će prestati da unose kafu i kofein u organizam. 
  9. Kafa može da izazove probleme sa zdravljem kod žena
    Preterano konzumiranje kafe kod žena može izazvati probleme sa PMS, oboljenjemgrudi, osteoporozom, neplodnošću, pobačajem, menopauzom i nizom drugih. Žene koje piju antibebi pilule su posebno ugrožene jer imaju smanjenu mogućnost izbacivanja kofeina iz organizma.
  10. Kafa ubrzava starenje
    Naš organizam se starenjem suočava sa smanjenim lučenjem melatonina, DHEA, Kofein dehidrira organizam i doprinosi starenju kože i bubrega. On se vezuje za DNK i usporava mogućnost jetre da se oslobodi toksina.
  11. Kafa može da izazove iscrpljenost nadbubrežne žlezde
    Preterana upotreba kofeina može da izazove zapaljenje nadbubrežne žlezde što se povezuje sa nizom srčanih oboljenja. 
  12. Kafa smanjuje grudi
    Žene koje piju 3 i više šoljica kafe dnevno stvaraju sebi rizik od smanjenja grudi od 17%.Ipak, naučnici dodaju da kafa znatno smanjuje rizik od raka dojke.

Vidi se jasno da ne treba baš olako shvatati kafu, jer ukoliko je ne konzumiramo odgovorno, može nam načiniti više štete nego koristi. Hajde sad da vidimo dobre vesti, zašto je kafa zapravo dobra.

11 razloga zašto je kafa dobra za nas

  1. Kafa nas drži budnim i može nas učiniti sposobnijima
    Aktivni sastojak kafe je kofein, stimulativna, najčešće korišćena psihoaktivna supstanca na svetu! Kofein sprečava adenozin da se poveže sa mozgom, što rezultuje lučenjem drugih neurotransmitera – dopamina i norepinefrina. Kofein zapravo ne stimuliše mozak već samo otklanja uzroke koji ga čine pospanim. Ispitivanja su pokazala da kofein poboljšava raspoloženje i funkcije mozga. 
  2. Kafa smanjuje rizik od nastanka raka
    Umereno konzumiranje kafe smanjuje rizik od raka prostate, dojke, jetre i mnogih drugih. Sa ili bez kofeina, kada sadrži niz antioksidativnih i protivupalnih materija, više nego mnoge vrste voća i povrća. 
  3. Kafa (kofein) smanjuje napade astme
    Konzumiranje tri šoljice kafe drastično smanjuje učestalosti astmatičnih napada, jer kofein proširuje bronhijalne puteve.
  4. Kafa ubrzava razgradnju masti i poboljšava vitalne funkcije organizma
    Kofein u ograničenim dozama podiže nivo metabolizma i tera organizam da razgrađuje masti. 
  5. Kafa ubrzava analizu informacija za 10%
    Kofein održava budnost organizma, otklanja osećaj umora i podstiče bolju koncentraciju.
  6. Kafa ne izaziva insomniju
    Iako organizam drži budnim, nakon svega 8 sati organizam se oslobađa 75% kofeina.
  7. Kafa drastično smanjuje rizik od dijabetesa tipa 2
    Ljudi koji piju više šoljica kafe dnevno smanjuju rizik da oboje od tipa 2 dijabetesa za 23 – 67%. Kafa bez kofeina pravi isti učinak.
  8. Kafa smanjuje rizik od Parkinsonove bolesti
    Konzumiranje 300 mg kofeina (otprilike jedna šoljica jače kafe) smanjuje rizik od Parkinsonove bolesti za 24 % kod muškaraca i 14% kod žena. 
  9. Kafa smanjuje rizik od Alchajmerove bolesti
    Istraživanja su pokazala da ljudi u srednjoj dobi koji piju 3 – 5 šoljica kafe (sa kofeinom) smanjuju rizik od demencije i nastanka Alchajmerove bolesti za 65%. 
  10. Kafa je jako zdrava za jetru
    4* i više šoljica kafe će smanjiti rizik od ciroze jetre za 80%. Kafa takođe može da smanji rizik od raka jetre za 40% (*proverite toleranciju vašeg organizma na kofein). Ipak, kafa u kombinaciji sa čestim unošenjem alkohola i duvana stvara velike muke i opasnosti za jetru, želudac, pluća i ceo organizam. 
  11. Kafa je prepuna vitamina i antioksidanata
    U kafi ima vitamina B1, B2, B3, B5, magnezijuma i potazijuma. Takođe ima jako mnogo antioksidanata.

Ako ste baš odlučili da preterujete sa kafom, onda morate pogledati i ovaj video od JP Searsa.

To bi bilo to, pišite mi u komentarima šta vi mislite o kafi i kakva su vaša iskustva sa pijenjem iste.

Podrži me ako ti se dopao članak.

Comments closed

    Sva prava su predmet zdravog razuma | Delite znanje i ne budite sebični | I.T. 2022.