Ako vam je svega dosta…

Ako vam je svega dosta, moj savet vam je da krenete da se mirite da svojom prosečnošću, a mnogi ljudi će potvrditi da je to nešto najteže što jedan prosečan Srbin može d’ uradi. Mišljenja sam da je svakako najpametnije.
Primetite kako sam napisao „mirite“, jer prosto verujem da niko do kraja ne može s tim da se pomiri, jer onda niko više ne bi napredovao ni u čemu, a upravo je napredovanje tema ovog mog posta.

Elem, ovaj „dimmer“ na slici, ili kako mi Srbi volimo da ga nazivamo – potenciometar, iliti uređaj za regulaciju jačine svetla, je napravila jedna engleska firma pod imenom Buster + Punch. Njih sam prvi put primetio pre jedno 6 ili više meseci na Fejѕbuku, i odmah sam podelio to kao primer dobre reklame, i vrhunskog proizvoda.
Pošto mi se u jednom trenutku nakon toga pokvario potenciometar u dnevnoj sobi, pokušao sam da nađem neki dobar da ga zamenim. Svi ljudi koji se razumeju u struju uključujući i nepoznate ljude sa interneta koji prave vrhunske lampe su mi rekli da kod nas ne može da se nađe dobar potenciometar, da su svi kineski, a i ovi što su kao domaći su isto kineski, samo su sklopljeni ovde.
Setio sam se ove firme, otišao na njihov sajt i video ovaj nerealni dimmer za 70 funti, što je naspram 1200 dinara koliko sam na kraju platio domaći kineski dimmer, jako mnogo novca.
Bio sam od tada još mnogo puta na sajtu Buster+Punch i bolji primer dizajna, marketinga, funkcionalnosti, korisničkog iskustva na sajtu i još niza stvari u sveukupnoj oceni zaista nemam, a verujte mi da sam video na hiljade sajtova. Ako imate bolji primer, svakako podelite sa mnom, ali ne pre nego što vidite njihov ormarić za piće.
Bilo kako bilo, prelazimo polako na poentu, a to je da želim da podelim sa vama neke lekcije koje sam naučio poslednjih meseci, a nemaju nužno veze sa ovom firmom, ali imaju sa svima nama, malim i velikim borcima za bolje sutra u Srbiji.
Moram i da vam kažem da je jedan od direktora Adidasa nedavno izjavio da im je najprofitabilnija prodavnica na svetu adidas.com/.
Moja poenta je da svi možemo bolje da radimo, i da treba da pravimo proizvode koji su toliko dobri da im marketing nije potreban. Znate ono kad čujete pesmu i odmah znate da želite da je čujete opet. E baš to.

1. Isključite jebeni televizor, ili ga kao ja odnesite u drugu sobu, jer je generalno ružan detalj u sobi, osim ako možda nemate onaj neki najnoviji model, ili mehanizam koji ga spušta. Takođe, ugasite sve glasove u glavi koji vas plaše uglavnom besmislenim informacijama. Video koji vam može pomoći da to učinite je sledeći: https://www.youtube.com/watch?v=yfUszzU_Tjc
   i ovaj lik u videu je car, ako ste pride i ljubitelji umetnosti ili kakav kreativac, pretplatite se na njegov kanal.
2. Princip predstavljana bilo kog proizvoda na Internetu, bio to prekidač, sendvič, kozji sir, ulje od lavande, usisivač, ili šta god nekome može da padne na pamet da radi, ili već radi, ili samo prodaje – JE ISTI! Posmatrajte svoj proizvod kao da je iPhone, i otiđite s vremena na vreme i na njihov sajt da vidite kako to radi – čuveni apple.com/
3. Bilo koji proizvod mora da se fotka, da te slike prosto budu savršene. Suština svega je u detaljima. Ovo zaista moram da podvučem, jer sam radio sa mnogo klijenata koji ne razumeju zašto slike moraju da budu perfektne, makar na nivou proizvoda, ako ne i bolje, a ne radi se čak uvek ni o parama. Ok je praviti i dobre fotke mobilnim telefonom, ali za to ipak treba dosta znanja i te slike se uglavnom koriste samo za društvene mreže.
4. Sajt mora da se pravi od mobilne verzije. O ovome se u Srbiji jako malo vodi računa, video sam sajtove i raznih ozbiljnih i velikih firmi koji nisu do kraja optimizovani za tablete i mobilne telefone. Uđite u analitiku svog sajta i pogledajte koliko je poseta sa mobilnog telefona, i sve će vam biti jasno. Pošto je ovo još jedan fenomen koji mnogi ipak ne znaju – statistika svakog sajta se meri putem besplatne alatke Google Analtics, a pored toga savetujem i obavezno praćenje Google Search Console – to je posvećeno samo organskim posetama.
5. Sajt mora da bude brz. TAČKA. Da bi bio brz, pored gomile tehničkih stvari, najbitnija stvar je hosting. Ako je hosting kako treba, onda se treba pozabaviti optimizacijom. Izmerite brzinu sajta i ostale važne parametre pomoću: Google speed test, pingdom test, gt metrix – to su sve odlični besplatni alati.
6. Jedino teže od mirenja sa sopstvenom prosečnošću je određivanje nivoa informacija na sajtu. Ovo je primarno zadatak copywritera, i savetujem da mu se ne mešate u posao. Angažovanje dobrog pisca za sajt je sigurno pola posla i to mora srazmerno i da košta, da ne kažem da se plati.

Kad smo već kod tog posla, ovaj post se baš odužio, i moraću da ga prekinem, da ga ne bih napisao kao tekst na svom sajtu, za šta stvarno nemam vremena, jer moram pride i da ga renoviram, tj apdejtujem sa svojim sadašnjim znanjem o pravljenju sajtova. A i kamo sreće da sam sve sajtove za klijente završio. O onim besplatnim što sam ponudio da i ne govorim, samo je jedan od 4 gotov.
Sve u svemu, adekvatno pristutvo na internetu košta, da ne pričam koliko treba vremena da se napravi bilo koji dobar proizvod, makar to bio „samo“ hleb ili sapun. Od brutalno dizajniranih potenciometara smo godinama daleko, jer niko neće kod nas toliko da uloži u biznis, a još manje ima ko da kupi tako nešto, ali to nije razlog da ne stremimo ka tome.
Želja mi je da jednog dana radim sa ekipom ljudi koja može da napravi sve kao ovi carevi sa dimmerom, jer jedan čovek ne može sve sam. Mi Srbi smo mnogo komplikovani i teško je da se složimo, pa vas pozivam da date sve od sebe. Košta i dobar sajt, koštaju i fotke, košta i pisanje, košta i ubrzavanje sajta, košta i optimizacija za Google, ali najviše košta da gubimo vreme i da ne cenimo tuđe vreme i usluge.
Naš srpski potenciometar da postoji bi eksplodirao, a rezultati su nam baš daleko od savršenih.
Nemojte mi zameriti, želeo sam samo da podelm svoja neka opažanja, koja nemaju gotovo nikakve veze sa vanrednom niti političkom situacijom, ali su možda posledica toga što kukate da vam je dosadno, pa onda neki i kukate na sve nas koji imamo šta da radimo i čekate naš meltdown, signalizirajući da je sve sranje i da treba ostati kul, ili samo kod kuće, malo tako kukati, sprdati se, i u trenucima besa kriviti druge ljude za sve.
Reče neko pametan i da se ne plašimo savršenosti, jer je sigurno ne možemo dostići, pa eto šta znam, ovo su valjda moja 2 dinara… Kad već nemam 70 funti za prekidač.

Originalno objavljeno na Facebooku, 26. aprila 2020. godine u jeku početnog talasa Covid krize. Ovaj post objavljujem na svom sajtu u znak sećanja na sve drage ljude koje smo izgubili i na sve teške trenutke koje smo preživeli.

Podeli članak sa prijateljima!