Istina je da ja nisam nešto naročito pametan, ali važnije od toga je i da me podosta mrzi da guglam, pogotovo zato što nemam nigde pri ruci minobacač pa da recimo slučajno opalim u jednu mini hidroelektranu i time sprečim sve sadašnje i buduće tašte uspešnih Srba da grade iste, ali bez obzira na to sve ne kapiram gde to tačno reka nestane kad je sprovedu u cevi, kapiram da se ne uliva u banke koje to finansiraju, jer šta će njima pobogu voda, njih samo pare zanimaju, a ne uliva se ni ta voda u našu dragu državu koja kako sam čuo daje subvencije za to genocidno uništavanje prirode, što isto niko izgleda ne razume zašto, jer nije kao da imaju neke pare koje su njihove pošto su se zadužili za narednih 350 godina i rasprodali sve što je moglo da se proda. Sve u svemu, para eto izgleda ipak ima, ali vode u rekama ič.
Idemo dalje…
Iako nisam pametan, bar sam lepo vaspitan, te neću ništa pričati o srpskoj pravoslavnoj crkvi i spodobama u mantijama koje iskreno najviše krivim za sav jad u ovom našem narodu jer nisu dali nikakav odgovor na duhovne probleme savremenog čoveka, te bih što se njih tiče iskreno mislim najbolje bilo da svi jedan dan skupimo izmeta, dakle ko šta ima, od ličnog do izmeta kućnih ljubimaca i da ih onda lepo zamažemo time, i njih i njihove skupocene automobile i rezidencije, pa zašto ne i par najlepših verskih objekata, ima inače i taj jedan izraz – možda je i hrvatski – bogougodno se kaže, e pa baš bi to bogougodno bilo na taj način im saopštiti kako se osećamo povodom toga što oni predstavljaju svemoćnog stvaraoca na ovom svetu, dok ih za raspad planete baš zabole. Nešto mi govori da bi i poneki hrvat i musliman i rumun i albanac i mađar i crnogorac i makedonac, pa ajde eto i bugarin poželeli isto, i neću vam o tome pričati, jer sam lepo vaspitan, a ovo nisu lepe stvari.
Za kraj ovog izlaganja bih dodao još samo to da nam ipak niko nije kriv koliko smo sami krivi što jednostavno ne umemo da procvetamo i da napravimo nešto od svojih života i biznisa i što onima za koje smo samo pomislili da su nešto napravili podmećemo noge i ruke i sve što stignemo, jer za ime BOGA MILOGA ko su sad pa oni da nešto uspeju do juče su bili niko i ništa kao i mi.
I pošto sve ovo nema smisla uopšte više ni pričati, a pogotovo ne u društvu jer ćemo se možda zaraziti virusom COVID 19 a možda i nećemo ako recimo samo odemo na utakmicu ali ne odnesemo sutra tortu u firmu, onda ću vam ipak predložiti par nekih predloga šta da pročitate i pogledate, jer to ipak ispade najbolja opcija, isključiti se iz svih sredstava javnog dezinformisanja.
Tako da evo par lepih, a random, da ne kažem nasumičnih stvari.
1. Knjige Nenada Novaka Stefanovića – Beograd kroz ključaonicu 100 kuća i Vodič kroz ljubavnu istoriju Beograda – čitam ove dve knjige uporedo već danima i ne znam koja je bolje, jednu po jednu, a pomalo i obilazim te objekte i primećujem druge slične.
2. Film Andhadhun (2018) o čoveku koji stalno laže ali su mu razlozi barem donekle opravdani. Nema nikakve veze sa našim vođom.
3. Bilo koja knjiga od Alehandra Hodorovskog, jer je lik i dalje živ a kukaćete o njemu kad umre, kao npr o Bekimu čije knjige namerno sad ne navodim, a ovaj Hodorovski je snimao pored svega i film u kome je trebalo da glumi i Salvador Dali, mada nikad nije snimljen do kraja, ali su mu knjige bukvalno nerealne. Mislim da mi je on trenutno omiljeni savremeni umetnik.
4. Bilo koja knjiga od Irvin Jaloma – pogotovo ako želite bolje da razumete ljudsku psihu i odnose među ljudima, ne kažem da sam ja bilo šta razumeo i da sad recimo kidam kako radim marketing, ali verujem da sam napredovao zbog njegovih knjiga više nego zbog nekih stručnih.
5. Usvajanje kućnog ljubimca – ako usvojite nekog većeg psa kao npr ja Bobija, pored večne ljubavi i zahvalnosti imaćete i nerealnu količinu izmeta pride, a dao sam gore jednu lepu ideju kako to da se iskoristi.
6. Gajenje biljaka je recimo isto baš super, pogotovo kad čovek skonta kako to funkcioniše. Čuo sam pre neki dan i foru da ne bacamo više koštice od voća nego da ih skupljamo i sušimo i bacamo po livadama i tako ozelenimo državu što je nešto najlepšte što sam čuo, iako je neko odmah srao (?!) da to tako ne može jer voće koje se ne kalemi ne rađa, što se ipak ispostavilo da nije tačno. Ja recimo gajim jedan limun iz koštice evo već 5 godina mislim i zimus mi je umalo uginuo jer sad zahteva razne specijalne uslove, ali nekako sam ga spasio i onda ga je Bobi nešto izvrnuo na terasi i nisam odmah video, pa ga sad opet negujem pažljivo. Ne donosi još plodove, ali daće Bog jednog dana ako ga ima, a i ako ga nema ima svuda da se kupi limun, šta sad.
Eto to bi bilo to dragi moji, ako ste stigli do ovde nadam se da ste se bar malo nasmejali. Dajem sebi za pravo da pišem ovakve stvari jer nam sa svih strana plasiraju sranja, pa evo ovo je moj best shot i 2 dinara.
Inače, na slici je naravno Bobidrag, malo mutan, ali mnogo drag.
Originalno objavljeno na mom ličnom FB profilu, 25. juna 2020. godine.
Podeli članak sa prijateljima!
