Oskudevanje kao ključna reč koju smo možda zaboravili. Možda se zaturila negde između narudžbe preko Wolta, ili plaćanja privatnih časova nemačkog jezika.
Da, oskudevanje je svuda, ali na to smo nekako i navikli, pa ga više i ne primećujemo.
Zaboravili smo da oskudevanje znači suzdržavanje, zbog nekog većeg cilja, ili makar samo zbog borbe za goli život, plaćanja hrane i računa.
Trgla me ta reč danas, kao da sam se odjednom setio nekih ranijih perioda života kada sam mnogo više morao da pazim o svemu, što se kaže – bukvalno svaki dinar. Svaki problem je rešiv kad se svede na finansijski, ali kako o tome pričati nekome ko jedva sastavlja kraj sa krajem, i nema od čega da prištedi?
Da li je moguće pokrenuti posao od nule?
Ovo pitanje je izlišno, ali mu se ljudi stalno vraćaju. Svako ko vidi da uspeva da prištedi koju stotinu evra bi voleo da pokrene još neki biznis sa strane, da uloži u “nešto sigurno” što će mu vratiti novac. Tu počinju sve greške, jer ljudi vole da se kockaju, bez da znaju sve detalje. Kada se ovo desi, možemo da pričamo o oskudevanju u podacima.
Zaista, sve je manje više isto svima, samo neki ljudi imaju problem od 300 eur, a neki od 3 ili 30 miliona. Ne želim uopšte da pričam o tom samom pokretanju biznisa, to je kao sa spermatozoidima, svi su tu negde u igri, a samo se poneki probije.
Želim da pričam o toj igri, koju svi igramo, a koja je danas igra ispravne informisanosti i baratanja podacima.
Da bi se solidan biznis podigao, mora da bude prisutan na Internetu na pravi način. Mora da ima jednu glavnu email adresu, web sajt, blog, plaćene oglase na različitim platformama – Instagram, Google, Facebook.
Svi ovi kanali donose neki saobraćaj koji treba analizirati. Ako jednom biznisu koji se bori danas za svoje online prisustvo nisu povezani na jedan nalog Google Analitycs, Search Console i Google Ads, kao i Facebook Business manager, i ako se sve posete adekvatno ne prate u povezanoj i smislenoj celini, onda taj privredni subjekt nije dovršio adekvatno proces digitalizaije.
Ako ne znaš preko dobijenih podataka o posetama sajtu za koji se tvoj proizvod ili uslugu posetioci najviše interesuju, onda prosto bacaš solidnu količinu novca na nedovoljno dobro optimizovane kampanje. Jedan neoptimizovan add to cart može da košta kao 5 optimizovanih.
Hajde da budem konkretan do kraja. Mnogo zavisi od toga šta tačno oglašavamo na Internetu, koliko je taj proizvod ili usluga u trenutnoj tražnji. Za proveravanje svega toga naravno postoje alati – Google trends, keyword planner, i mnogi drugi. Pošto postoje stručnjaci koji se bave samo analitikom, ili samo oglašavanjem, ili pak samo web dizajnom i da ne znaju ništa o marketingu, jako je zapravo teško uposliti sve te pozicije kroz jednu osobu, ili čak jednu agenciju. Mesečni troškovi znaju da eksplodiraju u takvim situacijama.
Ključ je imati elastičnu strategiju koja se može dopunjavati novim podacima, dobijenim upravo iz analie podataka. Analiza podataka se mora raditi kao servis automobila – makar jednom godišnje ili na svakih 10000 klikova. 🙂
Ideja je uvek vrlo prosta, kao pecanje. Bacamo mamac u vidu reklame, dovlačimo velikom mrežom posete i posebno pratimo one koje realizuju kupovinu. Potom pravimo nove reklame, samo za te ljude koji su kupili i njima slične, na osnovu prikupljenih podataka. Realizujemo uz to i email kampanje, sve sa ciljem da pravimo loyalty kupce i brend ambasadore, one koji će rado pričati drugima o našem brendu.
Vlasnik biznisa mora da kapira u svakom trenutku šta mu se dešava na online planu, treba da zna da pita koja stranica donosi najveći bounce rate, gde je najveći “drop out”, i kako optmizovati taj korak da prodaja bolje krene.
Srećan sam što naš mali dvočlani tim Hajduci, sa po par uskoka uspeva da napravi realne kampanje klijentima koje donose povrat novca. Trenutno sa jednim klijentom slavimo 200. online kupca za manje od 2 meseca aktivnog oglašavanja. Nekad pomislim da je najvrednije što smo odradili to što smo pravilno analizirali podatke.
Sajt klijenta je za dva meseca od kako je pušten online podlegao nebrojenim ispravkama i doradama, i tu zaista nema kraja. Uvek nešto pomera granicu dokle se može ići napred.
Odlična muzika za optimizaciju prodajnih funnela:
Razmišljam kako svaki vlasnik biznisa može pogledati recimo ovaj video:
Smatram da vlasnik biznisa apsolutno ne treba sam da radi Google Ads, osim ako ne mora, ali nakon gledanja ovog videa znaće da postavlja dobra pitanja. Measure school je inače kanal za preporuku za učenje stvari o Guglu.
Sigurno je dobro da se svaki preduzetnik, u svojstvu lica koje nešto preduzima zapita u određenim vremenskim intervalima šta je postigao. Ovo je sada teži zadatak nego ikad, jer ne radimo više po 30, 40 godina iste ili slične poslove, nego se stalno prilagođavamo. Onaj ko ne uči nove stvari stalno čime se to zapravo bavi?
Ponedeljak. Čini mi se da je isto, gde god radili, bilo u korporaciji, bilo kao vlasnik nekog svog biznisa, bilo samo kao slobodnjak, frilenser, neko ko tek treba da otvori svoj račun – uvek je ponedeljak isti po tome što je neka nervoza u zraku. Dodajmo ponedeljku malo poetike, što da ne. Evo od ovog danas je očekivati da bude show, jer je poslednji dan januara – plaćanja i isplaćivanja, novi ugovori, dogovori, pregovori, izveštaji, rekapitulacije, i pored svega toga naravno, sve dnevne obaveze koje svi imamo, sa ili bez dece. Sve u svemu ponedeljak, 31. januar 2022. godine.
Voleo bih da sam češće pisao u januaru, jer se toliko toga desilo o čemu bih ostavio nekog traga u vidu napomene ili podsetnika. Čini mi se da kroz ovaj svet informacija pičimo brže neko što možemo zapravo da pamtimo. I to radi kao mišić, pa se bilduje i proširuje kapacitet, ali da li zaista možemo nekako da iskoristimo sve te informacije? Da li je uvek rezultat 42?
Sigurno da nije, ili može biti? Ne smemo u svemu tražiti smisao, kao što ne smemo ni Boga ili Isusa smatrati odgovornim za svoje uspehe ili neuspehe. Oh, otkud sad i Bog i Isus na sajtu o preduzetništvu je pitanje na mestu, koje bih voleo nekom prilikom da obrazložim, a do tada bih preporučio recimo ovaj tekst.
Radi se o tome što je na istom tom sajtu Teologija.net, jedan moj prijatelj iz detinjstva, a kasnije ispostaviće se i jedan od najnadarenijih teologa kod nas, objavio par članaka, koji su zaista fenomenalni, ali on kao da ne želi stvarno da piše za šire mase, tako da ga neću objavljivati. Znaće neki da prepoznaju o kome se radi ako neko ovo stvarno bude čitao, pa i da ga pronađu međ’ autorima.
Elem, jedna od zanimljivijih stvari je istraživanje razlika između profesionalnih fotoaparata. Mislim da sam skoro sve shvatio da bih konačno mogao da se odlučim koji mi aparat treba, a koji će zasigurno da pravi bolje slike nego iPhone 12 pro max koji trenutno posedujem.
Kad sam sve stavio na papir, shvatio sam da mi ne pada na pamet da kupujem sad bilo kakav novi uređaj za fotografisanje, dok ovaj ne masterizujem do kraja. I ne radi se samo o novcu, već o strpljenju i uopšteno gledano vremenu za još takav hobi.
Za kraj januara nemam šta bitnije da kažem nego da borba za dobar sadržaj mora da se nastavi. Moramo svuda i što je moguće otvorenijeg uma da kopamo i da bušimo i da ne prestajemo da tragamo.
Podeli članak sa prijateljima!
Olivera kaže:
Ponedeljak uvek donosi dozu nervoze. Kod mene je to naprosto situacija velikog ocekivanja ya predstojecu nedelju. Visesatno gledanje u planer i dogovori za nove poslove. 🙂
Roksanda kaže:
Kakav nadahnut esej jednog očiglednog erudite i godpodina. Blago vašim zaposlenima, vašoj supruzi ako je imate – jer se to iz teksta ne može zaključiti, verovatno uživaju blagodeti vašeg smirenog karaktera i nadasve kulturnog izražavanja. Baš me zanima kakvi ste privatno, ovakva tekstualna blagoglagoljivost mora da je još izraženija u usmenim iskazima. Mogu se kladiti u Dinkićevih 1000evra da nikada niste opsovali!