Mnogo ljudi potcenjuje moć e-maila ne znajući da je to često jedina alatka koju mnogi ozbiljni ljudi redovno pregledaju. Danas je bukvalno bolje dobiti za kontakt nečiji e-mail nego broj telefona.
Nešto sam računao, i mora biti da sam do sada poslao preko 10000 e-mailova, kroz prepiske sa saradnicima, klijentima, prijateljima, ali i raznim drugim poznatim i nepoznatim ljudima.
Suština sastavljanja dobrog emaila je donekle vrlo prosta. Samo treba kreirati neralno dobar naslov i vrlo efikasnu poruku, inače će e-mail završiti u trash folderu, verovatno i neotvoren.
Postoji ipak taj neki broj mejlova koje sam napisao i potom samo obrisao.
Evo šta mi se dešavalo – želim npr. da se obratim nekome ko možda može nešto da mi pomogne. To su obično ljudi koje sam upoznavao u poslu, ili po raznim konferencijama i sličnim događajima. Dešavalo se i da to bude samo neko čiji sam podkast pogledao ili pročitao neki članak ili knjigu.
Često u tim mejlovima pišem o nekim svojim razmatranjima i stavovima, pa mi trebaju saveti za neka dalja istraživanja, literaturu, i slično.
Taj neko možda i ne očekuje e-mail od mene, i samim tim ja se pri pisanju jako trudim da toj osobi ne trošim vreme, i da izvučem poentu kako treba u nadi da bih dobio konkretan odgovor. Pišem ja onda tako i upustim se u pisanje i vidim da sam napisao kraći roman i samo se zapitam ko će bre ovo čitati.
Uzmem onda ja da čitam to kao ta osoba kojoj šaljem, prekrstim se, obrišem sve lepo i napišem ljudskih par rečenica. Nekad se desi da i to ne valja, ali sam kroz to pisanje definisao sebi šta me zapravo muči i kroz jednu, dve dobre Google pretrage došao i sam do rešenja.
Ipak, mislim da je dobro slati mejlove ljudima čiji rad ili mišljenje cenimo. Nekad je lepo i samo ih učtivo pozdraviti i reći kako nam se dopada nešto što smo pročitali ili čuli od njih.
Naleteo sam slučajno skoro na biografiju Miloša Skokića, na njihovom agencijskom sajtu. Vrisnuo sam od smeha kada sam pročitao da je čovek pisao Dan Arielyu da ga pita šta on misli zašto se ljudi lože na one ružne kockaste ThinkPad laptopove.
Ako se sad pitaš da li da šalješ nekom (ne)poznatom mejl, odgovor je apsolutno da. Ali i važnije od toga je da taj e-mail napišeš.
I zato, evo moje 3 lične preporuke za pisanje dobrog e-maila.
Nekad odmah imam dobru ideju za naslov e-maila, a nekad prođem mukotrpan put da bih se opet vratio na isto. Mislim da ovde ne važi uvek keep it simple, ja bih više koristio ideje poput be wild & unpredictable, ali naravno, ovo treba koristiti sa smislom i oprezom. Ne želite da neko ko vas ne poznaje (dobro) odmah pomisli da ste luda i čudna osoba. Osim naravno, ako i ta osoba nije takva, što nekad može da bude stvarno sjajno.
Ok, ovde pričamo samo o e-mailu, ali suština ove priče je prenošenje kvalitetne poruke. Do nekih mejlova je nekad praktično nemoguće doći. Pišući ovo dobio sam ideju da pošaljem jedan email Davidu Linchu u kome bih ga pitao par stvari, ali bude li bilo teško doći do njegovog e-maila, moraću da probam da nađem alternativne načine. I kad to kažem, mislim da to može biti bilo šta. Primera radi, Bill Wurtz, čovek koji je napravio čuveni video History of the entire wordls, I guess već godinama unazad retko objavljuje sadržaj, ali redovno odgovara na pitanja na svom sajtu koje mu anonimno može bilo ko postaviti.
Ovo je pravilo za pisanje bilo čega. Ako bilo koje pisanje duže od jedne reči nema neku poetiku, promišljen sled događaja i ako ne izaziva intrigu i naknadno razmišljanje o pročitanom to pisanje ništa ne vredi. Možeš ga slobodno zgužvati, baciti, spaliti, obrisati sa Shift+Del. U prevodu, treba uvek sebi dati dovoljno vremena da se o pisanju promisli, kao i da se stavimo u ulogu onoga ko čita i kome je pisanje namenjeno dovoljan broj puta.
Naravno. Krenuo sam da ga pišem u naletu inspiracije, misleći da mogu da napišem masterpiece za 20 minuta, koliko je dobra bila ta misao. Od tada je prošlo 7, 8 dana i evo tek sad završavam tekst pitajući se ko će bre ovo da čita. Obrisao sam više od pola, proširivao, dodavao ove savete kao da sam ja sad neki ekspert za pisanje e-mailova. Svaki pisac isto tvrdi – da pravi pisac više briše nego što piše.
I za kraj moje jedno pitanje za tebe: – kome Ti želiš da napišeš e-mail?
Podeli članak sa prijateljima!
