Krenem ja da pišem ćirilicom pre par nedelja, što iskreno nikad nisam, kontam ipak je to naše (ko god mi bili) pismo, a i na zakonodavnom nivou je isto kao i latinica. I mogu vam reći baš sam se lepo navikao, a ovo su bili neki od komentara usput:
– U subotu je u Ćićevcu Baja Mali Knindža, oćeš d’idemo?
– Je li sve ok ovako?
– Gde si nabavio heroin?
– Ne kapiram šta sad troluješ?
I tako redom, da sad ne nabrajam, ali shvatate sigurno poentu.
Šta da vam kažem, dragi moji, teško je izboriti se za nacionalni identitet, i mislim da za to čovek, ovako pojedinačno gledano, ne mora da bude ni patriota, ni nacionalista, ni šovinista, ni mizoginista, ni LGBT aktivista. Ne mora čak da bude učlanjen ni u jednu stranku, niti da bilo kome drugom pripada osim planeti Zemlji. To, i možda samo malo da voli i nekog pored sebe i da ne bude kretenčina.
Šta vi kažete?
U prilogu je minijatura od umetnika po imenu Tatsuya Tanaka (naravno da njegovo ime neću prevoditi, treba imati poštovanja prema drugim kulturama). Voleo bih da vas ova minijatura podseća na to da, uprokos tome što Koka Kola smatra da ne treba da ukine proizvodnju plastičnih flaša, mi uvek možemo da odaberemo da kupujemo pića u limenkama. Za razliku od plastičnih flaša koje se uglavnom ne recikliraju i koje je i prilično teško reciklirati, limenke se mogu reciklirati neograničen broj puta, i svakim recikliranjem se povećava čistoća aluminijuma.
Ovaj tekst je prvobitno objavljen kao post na mom ličnom profilu, 5. februara 2020. godine.
Podeli članak sa prijateljima!
