Кренем ја да пишем ћирилицом пре пар недеља, што искрено никад нисам, контам ипак је то наше (ко год ми били) писмо, а и на законодавном нивоу је исто као и латиница. И могу вам рећи баш сам се лепо навикао, а ово су били неки од коментара успут:
– У суботу је у Ћићевцу Баја Мали Книнџа, оћеш д’идемо?
– Је ли све ок овако?
– Где си набавио хероин?
– Не капирам шта сад тролујеш?
И тако редом, да сад не набрајам, али схватате сигурно поенту.
Шта да вам кажем, драги моји, тешко је изборити се за национални идентитет, и мислим да за то човек, овако појединачно гледано, не мора да буде ни патриота, ни националиста, ни шовиниста, ни мизогиниста, ни ЛГБТ активиста. Не мора чак да буде учлањен ни у једну странку, нити да било коме другом припада осим планети Земљи. То, и можда само мало да воли и неког поред себе и да не буде кретенчина.
Шта ви кажете?
У прилогу је минијатура од уметника по имену Tatsuya Tanaka (наравно да његово име нећу преводити, треба имати поштовања према другим културама). Волео бих да вас ова минијатура подсећа на то да, упрокос томе што Кока Кола сматра да не треба да укине производњу пластичних флаша, ми увек можемо да одаберемо да купујемо пића у лименкама. За разлику од пластичних флаша које се углавном не рециклирају и које је и прилично тешко рециклирати, лименке се могу рециклирати неограничен број пута, и сваким рециклирањем се повећава чистоћа алуминијума.
Ovaj tekst je prvobitno objavljen kao post na mom ličnom profilu, 5. februara 2020. godine.
Podeli članak sa prijateljima!
