Dragi čitaoče,
Znaš ono kad naši roditelji, ili naše babe i dede, nekad nisu imali daljinski, pa su gledali neke kanale malo duže jer ih je mrzelo stalno da ustaju? Pa su onda dobili i daljinski, ali i silne programe sa stotinama EPP prekida?
Dobili smo Internet, ali čovečanstvo se i dalje nekako nije naviklo da gleda samo ono što želi. Ili možda i ne zna tačno šta želi?
KORAK 1: Otprati sve Facebook stranice koje pratiš
Još početkom 2019. godine sam “unlike-ovao” sve stranice koje pratim na Facebooku, a bilo ih je tačno 862. Žao mi je što sad nemam i screenshot da to dokažem, ali mislim da to nije toliko retka pojava. Već za par godina, ako ne pazimo možemo vrlo lako da dođemo u sličnu situaciju, da pratimo stotine stranica od kojih nas stvarno zanima možda svega par desetina. Problem s tim je što algoritam na Facebooku onda neće hteti da nam prikazuje samo te koje nas zanimaju već ćemo često viđati i objave koje nas uopšte ne zanimaju; i to pored svih silnih reklama.
KORAK 2: Zapraćaj jednu po jednu
Kreni lepo redom i bez stresa. Zaprati samo one stranice od kojih ćeš imati koristi i batali lajkovanje stranica za koje te pozivaju prijatelji, jer time ne činiš ni sebi ni njima uslugu. Spisak stranica koje ćeš videti dole su samo moji predlozi, i voleo bih da mi šaljete i vi stranice koje volite.
Mala digresija:
Istina je da ljudski mozak vapi za informacijama, jer je to njegova hrana, a Internet je i ovde promenio pravila igre. Prvo, količina informacija koju dnevno percipiramo u proseku je 1000 puta veća nego pre 100 godina, ili recimo 20 puta veća nego pre 20 godina. Izvor: Ovaj tekst. Osećaj, odnosno strah, da nismo dovoljno informisani o dešavanjima u poslu, svetu, komšiluku, odnosno da nešto propuštamo ima čak svoje ime – FOMO, odnosno fear of missing out. Sami smo odgovorni čime taj naš mozak hranimo, dragi čitaoče. Ako se slažeš da ga ne trebamo hraniti sranjima, daj mi i svoje predloge u komentarima.
Dnevna doza kvalitetnih informacija iz sveta umetnosti i kulture – bi mogao da bude alternativni naziv za ovu stranicu. Radioaktivni komarac ipak bolje zvuči, i ovo je definitivno najzanimljivija stranica iz ove oblasti, ako izuzmemo postove u kojima autor kuka i jadikuje koliko ljude ne zanimaju kultura i umetnost.
Slogan ove stranice je “Ubod kulture”, i pokrenuo ju je jedan mladi pisac po imenu Bojan Uzelac, sa željom da što više ljudi zarazi kulturom. Pokrenuo je i podkast koji izgleda sve bolje ide, pa ću ga možda dodati na listu Najboljih domaćih podkasta, kada pogledam neku epizodu.
Ovu stranicu su 2017. godine pokrenula 2 naučna novinara – Marija Đurić i Slobodan Bunjević. Iza njih stoje impresivne biografije, a ovu stranicu su pokrenuli po svemu sudeći iz čisto altruističkih razloga. Na njoj ništa ne reklamiraju, niti bilo koga favorizuju, samo imaju želje da često kompleksne naučne činjenice i dostignuća kroz kratke priče približe svima kojima nauka sama možda nije toliko bliska.
Kako sami autori kažu, stranica Nauka kroz priče je posvećena samo toj misiji – da predstavi moderni svet, njegova pitanja, izazove i zagonetke kroz dobre, svakom jasne i – krtake priče.
Stranica koja se trudi da predstavi objektivno te sitne delove koji su uticali na tok istorije i stvorili svet kakav danas poznajemo.
Stranicu vodi Milorad Stokin, čovek koji po svemu sudeći voli da ulazi u srž problema i da istražuje detalje. Istina nikad nije jednolična, zapravo je uvek disonantna, ali ipak samo ako dobro upoznamo istoriju uspećemo da ne ponavljamo iste greške i tako dobijemo nove rezultate.
Molekularni biolog i video editor po imenu Hashem Al-Ghaili je 2015. godine pokrenuo stranicu sa neverovatno slikovitim i zanimljivim klipovima koje sam pravi, a koji popularizuju nauku.
U klipovima najviše priča o medicini, ali neretko obrađuje i neke druge teme.
Autor ove stranice je multimedijalni umetnik Bojan Džodan. Paralaksa kao reč označava optički fenomen prividnog pomeranja posmatranog objekta u odnosu na pozadinu. U praksi, kroz svoj blog, Bojan se trudi da nam da više stanovišta sa kojih možemo da posmatramo neku temu, kako bi dobili sveobuhvatniju istinu.
Tekstualno vizuelni blog Paralksa se kroz kratku formu uglavnom bavi temama kao što su umetnost, nauka i religija, i primetna je autorova želja za objektivnošću.
U pitanju je malo drugačija stranica, sa ponekad jako isčašenim humorom. Nije za svakoga, definitivno, ali računam, kad već ovo čitaš dragi čitaoče, verovatno imamo dosta toga zajedničkog.
Umesto svakodnevnih izveštaja u crnoj hronici, o kojima “celo selo bruji, jer komšije nikad nisu slutile da je tako fin dečko to mogao da uradi”, preporučujem stranicu koja egzistencijalne probleme sagledava na drugačiji način. Evo jednog primera sa njihovog sajta, ko hoće odmah da vidi o čemu se radi 🙂
Pošto smo poznati kao narod koji sve pretvori u šalu, a pride smo skloni ironiji, sarkazmu i kukanju, ova stranica deluje kao pravi izbor za većinu ljudi.
Šta nam drugo preostaje kad ništa ne ide, dragi čitaoče?
Šalim se, nemoj tako da razmišljaš.
Nikad nisam bio ljubitelj “fail” kompilacija, tako da mi je ova stranica legla na prvu. Iznova me oduševljavaju ljudi koji kao da ne znaju za strah i granice bilo koje vrste. Samo pusti bilo koji njihov video i biće ti sve jasno.
Nusseir Yassin, u narodu poznatiji kao Nas je počeo da snima video klipove u trajanju od 1 minuta u februaru 2016. godine. Od tada ga je zapratilo preko 12 miliona ljudi, a bio je i u Srbiji. Kad je počinjao nerviralo ga je što samo klipovi u kojima preovladava seks i zajebancija imaju milionske preglede. Početkom januara 2019. uspeo je u svojoj misiji – da snimi 1000 video klikpova za 1000 dana, svaki dan po jedan, u trajanju od 1 minuta. Napravio je pauzu od 20-ak dana, i nastavio da snima zatim klipove u malo drugačijem formatu.
U nekom trenutku, Nas je počeo da snima i malo duže emisije, a ovo je jedna od njih, i to o čoveku koji ga je inspirisao i koji mu je bio idol kad je počinjao. Nas inače na arapskom znači ljudi, i njegovi klipovi su i o njegovom putovanju, i o ljudima koje tako upoznaje. “Uradi ono što ne možeš”, šta kažeš na to dragi čitaoče? Nije lako razmišljati na taj način u zemlji gde većina ljudi ne uradi ni ono što može.
Ovi carevi su neka neprofitna organizacija koja radi po principu privatno-javnih partnerstava, podržava preduzetništvo i veruje u sledeće, citiram: “Mi verujemo da progres dolazi kada se spoje ljudi iz različitih sfera života koji imaju nagon i uticaj da naprave pozitivne promene”.
Da li je i tebe sad ovo raznežilo malo, dragi čitaoče? Da li možeš da zamisliš da naša vlada daje nekome 600 EUR mesečno eto tek tako, da mu pomognu. A bez da ga zaposle u neku državnu firmu gde ne mora ništa da radi? Ne bih da budem zajedljiv, ali eto, možda se nekad složimo i promenimo nešto.
Građansko novinarstvo – na prvi pogled sam mislio da se zaista radi o novinama/vestima koje kreiraju građani, međutim ovo je zapravo yt kanal na kome su gosti pomalo neobični, pa ne mogu da kažem koliko je dobar dok malo više ne pregledam.
Mashable – jedna baš jako dobra stranica, o svemu i svačemu. Zamenjuje većinu kategorije iz novina, osim politike, sporta, i crne hronike. Šta više tražiti od jedne stranice?
Pulse – domaći magazin za kulturu. Ima ih podosta, ali ovaj mi je jedan od najboljih.
Još jedan od benefita praćenja dobrih stranica je to što se od njih prosto mnogo toga može naučiti. Iza mnogih od ovih stranica stoje jako ozbiljni biznisi, i temeljna analiza takve jedne stranice, koja je npr slična nekom tvom biznisu, te može više naučiti o Facebooku, nego bilo koji kurs na koji ćeš da odeš. O tome kako izvršiti analizu neke Facebook stranice ću pisati u nekom od narednih tekstova. Koje su tebi omiljene Facebook stranice, dragi čitaoče?
Podeli članak sa prijateljima!
