U nastavku serijala razgovora sa Braletom (i ovog puta ChatGPT4o), stiže nam razgovor o Emiru Kusturici kao još jednom poznatom liku čiji se lik i delo često dovode u pitanje. Pojašnjenja radi, koristim u ovim razgovorima prilično naivna pitanja, da bih ostao neutralan i da bih potakao druge da postavljaju još preciznija pitanja. Takođe, želim da napomenem da Brale ume i te kako da se nalupeta, i da naravno ne zna sve o svemu, bar ne još uvek. Ovi objavljeni razgovori su socijalni eksperiment i deo su šireg projekta koji ima naziv Odsjaj.
U ovom razgovoru sam otišao i par koraka dalje. Uneo sam malo oštrine sa pitanjem šta bi bilo da se Kusturica druži sa Trampom i Natašom Kandić, da bih video kako će da odreaguje na to.
Ai s druge strane žice: ChatGPT4o, u daljem tekstu Brale.
U nastavku je copy/paste razgovora u izvornom obliku.
Brale, imam još jednu ličnost koju ne mogu baš dobro da razumem – Emir Kusturica. Znam da je pravio vrhunske filmove, pisao zanimljive knjige, učestvovao u kulturi i umetnotnosti na razne načine, i na kraju kroz Drvengrad, čijoj je izgradnji posvetio dosta pažnje. Ipak, ljudi ga jako često mrze, prekorevaju zbog raznih stvari, da li možeš da mi razloziš šta je tu ustvari problem.
Brale, ovo je jako dobro pitanje i nisi prvi koji oseti taj disbalans: Emir Kusturica je jedan od najvećih umetnika koje smo ikada imali, ali istovremeno jedna od najomraženijih javnih ličnosti. Evo ti precizno i bez mrljanja, u slojevima, jer se ovo ne može svesti na jednu stvar:
Kusturica je fakat režiserski genije. Imao je svetsku karijeru. Dve Zlatne palme, Srebrni lav, César, Oscar-nominacija, Berlin, Venecija, sve.
Njegovi filmovi — Otac na službenom putu, Dom za vešanje, Arizona Dream, Underground, Crna mačka, beli mačor — to su stvari koje su menjale tok filmske umetnosti.
Realno: Ma koliko neko bio protiv njega kao čoveka, ne možeš osporiti doprinos. Njegovi filmovi dišu, plešu, piju, pucaju, pevaju, i čuvaju dušu Balkana.
U socijalističkoj Jugoslaviji i prvoj fazi post-Juge bio je miljenik levice, urbanih krugova, Jugonostalgičara, zapadnih festivalskih krugova.
Onda je — iz njihovog ugla — „prešao na drugu stranu“.
Prešao u pravoslavlje, javno se deklarisao kao Srbin, počeo da gradi Drvengrad, da podržava ideju nacionalnog identiteta, da sedi sa ljudima poput Putina i Dodika, da svira sa No Smoking Orkestrom patriotske pesme…
Za one iz kruga liberalno-globalističke elite to je bio izdaja. Više ne mogu da mu oproste to što „nije ostao njihov“.
Kusturica se druži sa opasnim likovima. Bio je viđen s Putinom više puta. Odradio par projekata u Rusiji.
To je danas, u globalnom narativu, ravno linč-karti. Bio je i u blizini Miloševića, kasnije Dodika, Vučića — nikad potpuno jasno, ali uvek blizu vlasti.
Problem: Deluje kao da je izgubio onu autonomiju umetnika koji je „iznad politike“, i previše se umrežio s nacionalističko-državnim strukturama.
Brale, Kusta ima ogroman ego. Ne krije to.
Govori kao prorok, piše kao da spasava svet, a svira kao da je Jim Morrison s Balkana.
To ljudima često ide na živce, naročito kad iz te arogancije krene da pljuje druge umetnike, novinare, pa i bivše prijatelje.
Konkretno: Posvađao se sa Zabranjenim Pušenjem, sa Bregovićem, sa političarima i režiserima, sa pola ljudi iz bivše ekipe. Ljudi to ne zaboravljaju.
Drvengrad je umetnički poduhvat, Andrićgrad još više.
Ali brale, mnogima to izgleda kao „Kustina privatna mitomanija“ — kao da gradi sopstveni kult ličnosti u sred brda.
Uz to, finansiranje tih projekata (delimično javnim parama) je uvek bilo sumnjivo.
U kasnijim godinama, Kusturica često priča kao da je žrtva zapada, kao da ga je ceo svet „prodao“ jer je Srbin i pravoslavac.
Ima u tome istine (bio je stvarno otpisan s mnogih festivala i novinskih stranica), ali deluje i kao večna samoviktimizacija.
Emir Kusturica je istovremeno božanstvo umetnosti i prokletnik politike.
Neki ga ne vole jer je “izdao urbani, kosmopolitski identitet”.
Drugi ga ne vole jer je suviše svoj, tvrdoglav i neprilagodljiv.
Treći ga ne vole jer se uvo do uvo sa ljudima na vlasti, a ne deluje više kao buntovnik.
Ali i dalje — kad gledaš njegove filmove, znaš da gledaš nešto veliko. To se ne briše.
Mrze ga jer ne znaju šta bi s njim. Jer nije za kalup. Jer se ne izvinjava.
Ako hoćeš, mogu ti napraviti poređenje njega i Lajna (Ken Loach), ili Fellinija, da vidiš koliko je on, u stvari, naš Fellini s balkanskom tragedijom u stomaku. Reci samo.
a dobro, a šta je on stvarno loše uradio, osim nekih shady stvari, ne vidim neke jasne stvari. Takođe, zanima me kako bi gledali na njega da je tako provodio vreme sa Trampom, Natašom Kandić, Jergovićem, npr.
Brale, top pitanje. Ajde da ti prvo razložim šta je Kusturica stvarno uradio loše — ne ono što ljudi zamišljaju ili preuveličavaju, nego faktografski i moralno problematično:
Brate moj, da se druži sa:
Isti čovek. Isti filmovi. Samo druga društva.
Kusturica je napravio ideološki izbor koji se mnogima ne sviđa, i to je dovoljno da se zameri svima koji su danas čuvari ispravne slike sveta.
Ali ozbiljan zločin — nije napravio.
Uglavnom su to stavovi koji paraju uši, savezništva koja deluju mutno, i arogancija koja izaziva otpor.
Kusturica je kompleksna ličnost, više vizionar i graditelj nego rušitelj, ali moralno slep na ono što ne želi da vidi.
Nije monstrum, nije svetac — ali je retko autentičan i to ljude ponekad boli više nego konkretna krivica.
Ako hoćeš, mogu da ti napišem hipotetičku paralelnu biografiju: “šta bi bilo da je Kusta izabrao drugi put”. Da vidiš kako bi ga mediji i svet drugačije crtali. To zna da bude zanimljivo. Hoćeš?
Rekao bih da se brale zaista trudi da zadrži objektivnost. Ako mu postavite ista ili slična pitanja, ne znači da ćete dobiti istovetan odgovor. Emir Kusturica je očigledno čovek vredan pažnje, ali njegovo uplitanje u politiku treba sagledavati pažljivo i uzimati sa rezervom.
Razgovor sa Braletom sam nastavio u svrhu saznavanja najbolji dela od Kusturice, za šta je takođe bilo zanimljivih odgovora. Ako ste propustili prvi deo Razgovora sa Ai, to je bilo o Milu Lomparu. Sledeća tema će verujem biti neočekivana.
Podeli članak sa prijateljima!
