Mnogi misle da smo sa Starbucksom zaokružili sve svetske brendove, ali to je daleko od istine. Cela Srbija privlači turiste sa svih strana sveta i treba da prihvatimo da smo hteli to ili ne, postali jedna od glavnih shopping destinacija. Razlog je prost, i dalje smo među najjeftinijima.
Svemu tome trebamo pridodati ogroman priliv stranih državljana, skok potrošnje u luksuznoj robi od početka Covid pandemije (Una Kostandinović sve lepo objasnila) i dobijamo vrlo dobro opravdanje da razmišljamo na temu šta još od gotivnih brendova nema na našem tržištu?
Ovi predlozi su nažalost rezervisani samo za najuspešnije ljude, one koji su spremni na velike investicije i ulaganja. Nama ostalima ostaje da se nadamo, pratimo, gledamo, učimo. 🙂
Idemo redom:
Wagamama je krenuo kao mali restoran u Londonu 1992. godine. Od tada praktikuju kaizen filozofiju i čine stalno male korake ka napred, što se ogleda u svemu, a ponajbolje u tome što su praktično organizovani kao McDonalds, ali služe maksimalno kvalitetnu azijsku hranu inspirisanu japanskim ramen barovima.
Ova činija ramen supe od kokosa izuzetno bogata morskim plodovima u Dubaiu košta oko 20 eur. Dobio sam igrom slučaja informaciju da su Wagamama restorani u Evropi čak daleko bolji nego u UAE, što mi je iskreno bilo teško da poverujem da je moguće.
Wagamama danas ima 164 restorana u UK i prisutni su još u 22 evropske i zemlje Bliskog Istoka. Mislim da je jako teško dobiti franšizu, trenutno su fokusiranu na tržište Nemačke, ali ohrabruju ljude da im se jave. Više info na njihovom sajtu.
Lomi je prvi svetski kućni komposter koji organski otpad pretvara u hranljivu zemlju za 4h. Ova ideja nije tako nova, ali je sada prvi put realizovana. Još možda 2015. godije postojao je kickstarter projekat koji je obećavao kompostiranje u roku od 24h. U nekom trenutku otkupio ih je čak čuveni Miele, ali ta ideja nije nikad realizovana.
Smatram da interesovanje za ovaj proizvod u Srbiji itekako postoji, postoji vrlo aktivna zajednica na Facebooku – Zero&Low waste Srbija koja broji preko 20k članova. Tema otpada u gradovima je sve važnija, tako da ovo definitivno možemo smatrati biznisom u povoju. Recenzije Lomi kompostera su jako dobre a cena je oko 450 USD uz pretplatu na tablete koje se šalju tromesečno.
Pela Earth je kompanija koja stoji iza Lomi kompostera. Kontaktirao sam ih sa upitom da li je moguće dobiti ekskluzivno zastupništvo za Srbiju i region i dobio sam odgovor da nisu razmišljali o našem tržištu još uvek, ali da bi voleli više da saznaju.
Ok, znam da je tržište kupatilske i kuhinjske opreme prezasićeno, ali ovi ljudi su pomerili granicu. Najbolje pogledajte video samo:
Ova sudopera košta oko 700$, a u ponudi imaju još mnogo toga po prilično solidnim cenama u odnosu na kvalitet. Ovo bi nadam se mogao da bude i podsticaj nekom domaćem proizvođaću, makar po pitanju osnovnih funkcionalnosti.
Ova ekipa je od 2002. na misiju da pravi najbolje prečistače vode na svetu. Cene se kreću od 424$ pa sve do negde oko 4000$.
Slika govori više od 1000 reči, a za više info najbolje pogledati njihov sajt, nema tu šta mnogo da se priča. Postoji takođe i jako dobra domaća kompanija Voden koja proizvodi slične stvari.
Iskreno, više bih voleo da imamo Burger King u Srbiji nego KFC. Ako neko zna zašto BK restorana nema u Srbiji, neka napiše u komentarima.
Do tada nam ostaje samo da maštamo o Whopper obroku i da ga jedemo na putovanjima.
Ovde ću samo da pohvalim srpsku firmu K41S zato što su doveli Buster+Punch u Srbiju. Ovaj brend je navodno stvarno krenuo iz garaže, i kako njihov osnivač Massimo Minale kaže “Naša misija je da sporednim kućnim detaljima podarimo novu ulogu i dugo trajanje.”
Ovde ću samo ostaviti sliku jednog njihovog proizvoda koji mene inspiriše, a koji dovoljno lepo oslikava o kakvom brendu je reč.
U pitanju je dimmer, potenciometar, donekle vrlo jednostavna stvar, ali u Buster+Punch verziji dovedena do savršenstva. U ponudi imaju još i nameštaj, opremu za kuhinje, kupatila, kvake, prekidače, osvetljenje, i stalno kreiraju novo. Njihov web sajt mi je uvek jako zanimljiv za analizu, kako se razvija, kako predstavljaju na njemu proizvode, kako biraju nivo informacija i zaista još mnogo toga.
Meni je fenomenalna ideja da mogu tako kod kuće da kompostiram, a da pride još uštedim na zemlji za cveće i začine koje gajim. Takođe bih voleo i da mi sve ručice i prekidači u kući budu B+P, ali to sve ne znači da ovo može da uspe kao biznis. Sve i kad bih imao milione da investiram, pitanje je za koliko bi se vremena to vratilo i da li bi ikada?
Nekad je u redu i rizikovati, ko može, pa se voditi osećaj za biznis, ali zašto rizikovati kada danas bilo ko može da istraži tržište?
Ovakve biznise ne treba praviti prema sebi, već prema potražnji na tržištu. I Nedim Šabić je to u jednom predavanju slikovito objasnio – nije bitno što mi volimo dobre košulje, kad se najbolje prodaju one do 20 eur po komadu. I zato danas ništa nema bez alata kao što su Google Analytics, Search Console, Trends, Sem Rush.
Wagamama posluje samo sa like-minded ljudima, onima koji se ne lože samo na profit, već i na suštinu posla – u ovom slučaju na hranu. Mogu samo da zamislim koliko imaju zanimljivih procedura da bi postigli i održali nivo kvaliteta. Smatram da danas prilike za uspeh imaju samo oni čiji rad postavlja pitanje – ma ko je ovo uradio i kako? Takve ljude ni jedan ai nikad neće moći da prestigne.
Podeli članak sa prijateljima!
