Reciklaža u ostatku sveta – zašto je ovo tako važno pitanje, da li smo u boljoj ili lošijoj situaciji, i ima li nade za nas? Da li dobri primeri iz sveta mogu dovoljno da nas zamisle i inspirišu, da i mi preuzme primere dobre prakse. Važno je da primetimo jednu jako važnu stvar – reciklaža nije samo prerada nekih sirovina, nego i smanjenje korišćenja istih, korišćenje onog što bi se bacilo u druge svrhe, i tako redom. Da bismo zaštitili životnu sredinu i očuvali je, moramo svi da zauzmemo neku poziciju u tom lancu. Najbolji primeri iz ostatka sveta nam govore da možemo da promenimo stanje u ekologiji, i kao pojedinci i kao organizacije, i da je u mnogim slučajevima to čak izuzetno isplativo. Kreativnih i uspešnih primera sakupljanja i recikliranja otpada ima zaista mnogo, i izdvojiću samo one koji su me zaista fascinirali. Ako imaš nešto da dodaš što je tebe fasciniralo, molim te piši mi o tome.
Po nekom globalnom proseku otprilike 1 flašica šampona ili kupke po osobi mesečno završi u smeću. Zašto nešto što potrošimo za par nedelja ima pakovanje koje se razgrađuje i do 800 godina, se zapitala Jonna Breitenhuber, mlada dizajnerka iz Berlina.
Soapbottle bočici se nalazi oko 100 ml gela za tuširanje ili šampona, a kada se to potroši, ostaje sapun koji se u potpunosti može iskoristiti u iste svrhe. Ovaj proizvod treba da izađe na tržište u toku 2021. godine, i ostaje nada da neće koštati 3x više nego standardni proizvodi.
Tekstilni otpad je nešto o čemu se najmanje priča, a cifre su i te kako zastrašujuće. Clarisse Merlet, mlada arhitektica je dugo razmišljala o korišćenju otpada u neke gradivne i konstruktivne svrhe i jednog dana joj je sinulo kako da reciklira pamuk, koji je inače odličan termički i zvučni izolator.
FABbrick je počeo sa radom 2017. godine i do 2021. već su uspeli da recikliraju 12 tona tekstilnog otpada, od kog su napravili preko 40000 cigli. Njihove cigle nalaze različite primene u dizajnu enterijera, izradi nameštaja i umetničkih predmeta i mnogim drugim. Trenutno rade na izradi novih mašina za bržu reciklažu tekstila, ali i na novim rešenjima za više upotreba. O svemu tome više na njihovom sajtu – FABbrick.
Kompanija ByFusion ima cil da do 2030. godine reciklira 100 miliona tona plastike i da ih pretvori u građevinske blokove. Ovi blokovi se prave određenom vrstom topljenja plastike, ali bez hemikalija ili nekih drugih, po prirodu, štetnih procesa. ByFusion s punim pravom smatra da plastika nije napravljena da se jednokratno koristi, nego da traje, i da nije problem u plastici, nego u našem nemanju plana kako da je pametno koristimo.
ByBlock se danas koristi u izgradnji potpotnih zidova, ostava, koliba, terasa, tremova. ByFusion je kreirao i proizvodni sistem ovih blokova koji mogu da nabave kompanije koje se bave odlaganjem otpada, vlade širom sveta, i sl. Deluje da je ova industrija tek u povoju, nadamo se da će ići i dalje od toga.
Lauren Singer je dobila nadimak “zero waste” devojka, jer sav otpad koji je ona proizvela za prethodne 4 godine može da stane u jednu teglu.
Ne znam za tebe, ali sumnjam da bi otpad koji sam ja napravio u prethodne 4 godine mogao da stane u sobu u kojoj spavam. Lauren na svom sajtu i YouTube kanalu daje najbolje savete kako da živimo bez otpada. Idemo dalje…
Indonezija je bukvalno preplavljenja plastičnim otpadom i umesto recikliranja, kompanijia Avani se odlučila za drugačiji pristup. Od korena biljke “yucca” su napravili razgradive kese, koje izgledaju i deluju kao plastične, ali se rastvaraju u vodi za svega par minuta i ne škode ljudima i životinjama čak i ako ih progutaju.
Kompanija Avani je jako ozbiljno shvatila svoju ulogu u oslobađanju Indonezije i ostatka sveta od plastike. Oni danas proizvode različite ambalaže za prehrambenu industriju, pribor za jelo, četkice za zube, papirne slamčice i još mnogo toga. Svi njihovi proizvodi su bio razgradivi u najkraćem vremenskom roku i ne škode okolini na bilo koji način. Kad smo već kod škođenja okolini…
Neki fini ljudi iz Baltimora su 2014. godine napravili brod na solarni pogon koji dok plovi skuplja smeće. Samo za prva 4 meseca ovaj brod je skupio preko 100 tona otpada, od čega oko 3,5 miliona opušaka, 62000 plastičnih flaša, 28000 plastičnih kesa. Razliku su isto tako svi brzo primetili pa je ovaj brodić postao poznat kao “Mr. Trash Whell”.
Mr. Trash Wheel je krajem 2016. godine dobio i svog drugara po imenu “Mr. Professor Wheel”. Teško je reći šta je sve potrebno da bi ovakav brod zaplovio koritima Save i Dunava, ali po nekim podacima je potrebno oko pola miliona dolara. Više o ovom projektu možeš saznati na YouTube-u i njihovom sajtu.
Pojedinac koji se posebno istakao i napravio pravu globalnu revoluciju je Dave Hakkens. Njegov najuspešniji projekat do sada je Precious Plastic. Precious Plastic je postala zajednica ljudi koji dele svoja znanja i iskustva u sakupljanju i obradi plastike. Dave je osmislio set od 4 jednostavne mašine za reciklažu plastike koje svaki čovek može sam da napravi. Projekti su dostupni besplatno na ovom linku.
Danas verovatno ne postoji deo sveta gde ne znaju za Dave Hakkensa i njegove mašine, i zato njegov projekat živi. Ovaj projekat je definitivno moj favorit i najbolje rešenje na globalnom nivou na koje sam do sada naišao. I zato, moram još da ponovim: Dave nudim svim ljudima potpuno besplatno projekat i sva uputstva da naprave mašine uz pomoć koji mogu da recikliraju plastiku, i samo uz malo mašte i kreativnosti da pokrenu svoj mali biznis. Više o ovome pročitaj i u tekstu Šta pojedinac može da preduzme povodom reciklaže.
I zamisli sad, u Švedskoj, u nekom zabačenom gradiću Eskilstuna, na oko 100 km od Stokholma, otvoren je tržni centar u koji možeš da odneseš nešto što želiš da recikliraš, i neki ljudi to tamo oprave i srede, i onda prodaju. Čak i meni deluje neverovatno da ovako nešto može da bude ekonomski opravdano i isplativo, ali mi je istovremeno i neizmerno drago. Možda ćeš se složiti da je ipak problem samo u nedovoljnoj osvešćenosti.
ReTuna, kako je ovom tržnom centru ime je počeo sa radom u avgustu 2015. godine, i već u 2016. godini je prodao stvari u iznosu od 8,1 milion EUR. U okviru ReTune se nalaze radionice, učionice, sala za konferencije, kafić, i realno je za očekivati da će ovaj koncept samo da raste i napreduje. #dogodineuinđiji ?
Ova država egzotičnog imena ima plan da do 2021. godine prestane da zagađuje sebe sa plastikom za jednokratnu upotrebu. Sve plastične kese, flaše, čaše, posuđe, slamke i slično će postati bio-razgadive u Costa Rici.
Da bi omogućili da se to stvarno i desi, njihova vlada će davati razne vrste pomoći i olakšice biznisima koji ovo budu prihvatali. Ono po čemu je Costa Rica još gotivna je to što su 2016. godine skoro 100% prešli na izvore obnovljive energije, a takođe su i svetski lider u zaštiti životne sredine.
Možda će zvučati i logično, ali da – Nemci, narod koji pravi najbolje automobile na svetu je pronašao i način kako da napravi gorivo od plastičnog otpada.
Oko 80% plastike je napravljeno od ulja, i nemački naučnici su našli način da istope plastiku i naprave od nje fosilno gorivo, dizel i benzin, i to visokog kvaliteta. Ova tehnologija ne umanjuje zagađenost izduvnim gasovima, ali makar uklanja deo plastičnog otpada.
Jedan nemački start up Kaffeeform je odlučio da iskoristi ostatke od kafe (toz, soc, ne znam kako se to prevodi), i da od njih napravi šoljice za kafu, koje zapravo vrlo zanimljivo i izgledaju.
Kao što možeš videti u videu, ostaci kafe se isušuju, dodaju im se prirodni lepkovi, i ta smesa se izliva u obliku šolje. Mogu da traju godinama, a ako ih neko i baci, ne treba da žali, neće narušiti životnu sredinu. Realno, jako kul priča, zar ne?
U ovom zanimljivom videu možeš videti 4 zanimljiva načina kako su se ljudi snalazili sa otpadom. Ovaj prvi sa pravljenjem brodova mi deluje malo naivno, ali opet – svaka čast. Ostala 3 načina su pokidala priču, baš je lepo videti da neko smisli tako nešto.
Inače, ova stranica World Economic Forum je jako zanimljiva, i to ne samo zbog reciklaže. Ako hoćeš da vidiš koje sam još stranice odabrao kao najbolje za praćenje na Facebooku, klikni ovde.
Ako te je ovo podstaklo na razmišljanje i sada imaš želju da učiniš nešto povodom reciklaže pogledaj šta zapravo kao pojedinac možeš da učiniš – ovde. Ako znaš za još neki dobar primer iz ostatka sveta javi mi na zdravo@ivantusevljak.com
Podeli članak sa prijateljima!
